Topao vazduh se podiže i zaustavlja se tek kada naiđe na prepreku. Kod kuće tu prepreku pravi krovna ravan, pa se najveći deo toplote koja beži iz objekta gubi upravo gore. Zimi se to vidi na računu, leti u potkrovlju koje se pretvori u pećnicu. Izolacija krova zato donosi najbrži povraćaj uloženog, jer se radi o površini sa najvećim gubicima u celoj kući. Kada se taj sloj uradi kako treba, razlika u temperaturi između prizemlja i potkrovlja praktično nestaje, a klima uređaj prestaje da radi neprekidno kroz jul i avgust.
Klasična izolacija se postavlja u obliku tabli koje se seku i uklapaju u prostor između rogova. Svaki rez, svaki spoj i svaka nepravilnost ostavljaju šupljinu kroz koju vazduh prolazi. Poliuretanska pena se nanosi prskanjem, širi se i popunjava prostor do poslednjeg ugla, pa se dobija sloj bez ijednog spoja. Veže se direktno za podlogu, bez lepka i bez mehaničkih pričvršćivača, i ostaje na mestu kroz decenije, bez sleganja. Na kosim površinama to je presudno, pošto vuna sa godinama klizi nadole i ostavlja gornju zonu krova praktično golu.
Kada je krovni pokrivač u dobrom stanju, nema razloga da se dira. Izolacija krova iznutra radi se nanošenjem pene direktno na donju stranu krovne konstrukcije, između i preko rogova, bez skidanja crepa i bez ikakvih radova na fasadi. Ekipa ulazi u potkrovlje ili na tavan, pokrije sve što ne sme biti isprskano, i posao je gotov u jednom danu kod većine porodičnih kuća. Prostor se može koristiti već istog dana, pošto se pena veže za nekoliko sekundi, a potpuno stvrdne za manje od sata. Takav pristup posebno odgovara objektima koji su useljeni, gde se radovi spolja teško organizuju.
Postoje situacije u kojima rad odozgo ima više smisla. Izolacija krova spolja se izvodi pri zameni krovnog pokrivača, kod ravnih krovova i kod objekata gde je unutrašnja visina dragocena, pošto se tada ne oduzima nijedan centimetar prostora ispod. Pena se nanosi na gornju stranu konstrukcije, preko daske ili preko ploče, a zatim se štiti premazom ili pokrivačem. Kod ravnih krovova se vrlo često kombinuje sa poliureom, čime se u istom zahvatu dobijaju i toplotna zaštita i vodonepropusni sloj. Odluka o pravcu rada donosi se posle izlaska na teren i pregleda konstrukcije.
Kod kosih krovova drveni rogovi predstavljaju mesta kroz koja toplota prolazi brže nego kroz izolaciju oko njih. Takvi prekidi se u struci nazivaju toplotni mostovi i oni umeju da pojedu dobar deo efekta. Prskanjem se pena nanosi i preko samih rogova, pa se dobija neprekinut sloj koji te mostove zatvara. Uz to se rešava i prostor oko dimnjaka, oko krovnih prozora i u uglovima gde se dve ravni sastaju, mesta na kojima se kod ploča uvek ostavljaju procepi. Rezultat se najbolje vidi zimi, kada sneg na krovu ostaje ravnomerno raspoređen umesto da se topi u trakama iznad rogova.
Nemaju sve kuće useljeno potkrovlje. Kod velikog broja objekata tavan ostaje nezagrejan prostor koji služi za odlaganje. U takvim slučajevima se izolacija tavana radi po podu tavana, preko međuspratne ploče, čime se zagrejani deo kuće odvaja od hladne zone iznad. Posao je jednostavniji, brži i jeftiniji od izolacije same krovne ravni, pošto je površina manja i pristup lakši. Pena popunjava i prostor oko greda, instalacija i dimnjaka. Kada se tavan kasnije pretvori u stambeni prostor, izolacija se dodaje i na krovnu ravan.
Izbor zavisi od toga da li se radi iznutra ili spolja i kakva je konstrukcija. Pena otvorenih ćelija je lakša, propušta vodenu paru i odlično upija zvuk, pa se najčešće koristi za izolaciju potkrovlja penom i za tavan, u debljinama koje kod nas idu od petnaestak do dvadeset centimetara. Pena zatvorenih ćelija je gušća, znatno otpornija na vlagu i ima bolju izolacionu moć po centimetru, pa je logičan izbor za spoljnu primenu, za ravne krovove i za objekte sa izraženom vlagom, gde zadovoljava i manja debljina. Tačan sloj se određuje prema nameni prostora, prema klimi i prema željenom nivou uštede.
Ova rečenica najčešće se i kuca u pretragu, pa vredi je razjasniti. Pena se nanosi odozdo, sa unutrašnje strane, pa se crep uopšte ne dodiruje. Kod krovova koji imaju foliju ispod crepa pena ide na nju ili na konstrukciju, prema stanju na licu mesta. Kod starijih krovova bez folije pristup se prilagođava, uz obaveznu proveru provetravanja ispod pokrivača. Tu dolazi do izražaja iskustvo izvođača, pošto se u ovoj fazi odlučuje da li će krovna konstrukcija kroz godine ostati suva. Pregled se radi pre ponude, a ne na dan radova.
Loše izveden sloj ume da napravi više štete nego korist. Drvena konstrukcija mora imati mogućnost da otpusti vlagu, pa se kod krovova sa ventilisanim slojem taj kanal nikada ne zatvara penom. Kod pene zatvorenih ćelija, koja sama po sebi zaustavlja paru, raspored slojeva se planira tako da vlaga ne ostane zarobljena u drvetu. Pre početka se proverava i da li negde prokišnjava, pošto se pena nikada ne nanosi preko vlažne podloge. Takve provere traju kratko, a odlučuju o tome kako će krov izgledati posle deset zima.
Promena se oseti isti dan. Potkrovlje leti prestaje da bude neupotrebljivo, zimi se grejanje ravnomerno raspoređuje, a buka od kiše i grada po limu ili crepu bitno se smanjuje. Uz toplotni efekat dolazi i zaptivanje, pošto pena zatvara sve prolaze kroz koje je vazduh ulazio, uključujući i mesta oko instalacija. Prašina koja je ulazila kroz te procepe prestaje da se pojavljuje. Kod objekata sa starom izolacijom koja se slegla razlika je još izraženija, pošto se stvarna debljina u tom slučaju često svela na nekoliko centimetara.
Potrebno je nekoliko podataka pre izlaska. Vrsta krova, njegova približna površina, da li se radi iznutra ili spolja, stanje postojeće izolacije i da li potkrovlje služi za stanovanje. Fotografije unutrašnje strane krova najbrže rešavaju nedoumice. Posle uvida sledi ponuda sa jasnom cenom po kvadratu, u kojoj se vidi i tip pene i predviđena debljina. Radimo u Beogradu i okolini, uz izlaske na teren širom Srbije, a termin se dogovara prema vašem rasporedu. Za kuće prosečne veličine ceo posao se završi u jednom danu, bez nereda i bez iseljavanja.
