Kada se bira izolacija, razgovor se najčešće svede na centimetre. Materijal pri tome ostane po strani, iako upravo on određuje kako će taj sloj raditi kroz godine. Dva zida sa istom debljinom izolacije mogu imati potpuno različite gubitke, zavisno od toga da li kroz izolaciju prolazi vazduh i da li je sloj ostao neprekinut. Tabela sa tehničkim podacima daje samo deo slike, pošto se u laboratoriji meri savršeno postavljen uzorak. Na objektu odlučuju spojevi, pričvršćivanje i to koliko materijal zadržava oblik tokom vremena.
Tri podatka govore najviše. Koliko dobro materijal zaustavlja prolaz toplote, kako se ponaša u dodiru sa vlagom i da li zadržava oblik i debljinu kroz decenije. Uz to dolazi i način ugradnje, pošto najbolji materijal loše postavljen daje lošiji rezultat od slabijeg materijala postavljenog kako treba. Kod izolacije postoji još jedan podatak koji se retko pominje, a mnogo znači, a to je zaptivenost. Sloj koji propušta vazduh gubi dobar deo svoje vrednosti, bez obzira na to šta piše na deklaraciji.
Ekspandirani polistiren je decenijama najčešći materijal na fasadama. Jeftin je, lak, jednostavan za rukovanje i daje solidan rezultat kada je postavljen pravilno. Slabosti se vide u detaljima. Ploče se seku i lepe, pa svaki spoj traži pažljivo izvođenje, a procepi između ploča postaju putevi za vazduh. Oko prozora, na uglovima i na mestima gde se ploča mora oblikovati javljaju se prekidi. Materijal ne upija mnogo vode, ali ne podnosi dobro stalnu vlagu, a glodari ga ponekad koriste za gnezda u delovima objekta koji nisu zatvoreni.
Vuna donosi nešto što stiropor nema. Paropropusna je, otporna na visoke temperature i vrlo dobro upija zvuk, pa je logičan izbor tamo gde se traži i protivpožarno ponašanje i zvučna zaštita. Njena slaba strana je odnos sa vlagom. Kada se pokvasi, izolaciona svojstva naglo padaju, a sušenje unutar konstrukcije traje dugo. U kosim krovovima postoji i problem sleganja, pošto se ploče i filcevi s godinama spuste nadole i ostave gornju zonu nezaštićenom. Takav krov na papiru ima dvadeset centimetara, a u stvarnosti u gornjem delu nekoliko.
Prskani materijal se ne postavlja nego nastaje na licu mesta. Širi se, popunjava svaku šupljinu i vezuje se za podlogu, pa se dobija sloj bez ijednog spoja i bez potrebe za lepkom i tiplovima. Tu nestaju procepi oko instalacija, oko greda i u uglovima, mesta koja su kod ploča najslabija. Pena se ne sleže i posle deset godina ima istu debljinu kao prvog dana. Uz izolaciju dolazi i zaptivanje objekta, pošto se zatvaraju svi prolazi kroz koje je vazduh ulazio, što se oseti i kroz prestanak promaje.
Materijal nije jedinstven, pa se bira prema nameni. Pena otvorenih ćelija je mekana i lagana, propušta paru i odlično radi na zvuku, pa se koristi u potkrovljima, na tavanima i na unutrašnjim pregradama. Pena zatvorenih ćelija je znatno gušća, zaustavlja vlagu, nosi opterećenje i bolje izoluje po centimetru, pa ide na spoljne površine, na ravne krovove, na temelje i u prostore sa izraženom vlagom. Pogrešan izbor između te dve vrste čest je razlog za loša iskustva, pošto se materijal nađe u uslovima za koje nije predviđen.
Iskustva se ponavljaju i vrte oko nekoliko istih stvari. Prvo se pominje prestanak promaje, odmah zatim ujednačena temperatura u celoj kući i to što potkrovlje leti postaje upotrebljivo. Ljudi koji su imali vunu u krovu navode kako su tek posle zamene shvatili koliko se materijal slegao. Kod garaža i radionica najviše se pominje prestanak kapanja sa plafona. Vlasnici hala govore o smanjenju troškova grejanja i o tome da se temperatura drži duže posle gašenja sistema. Zajedničko svim iskustvima je da se promena oseti isti dan, bez čekanja na sezonu.
Poređenje po ceni kvadrata materijala vara. Kod ploča se plaćaju i podkonstrukcija, lepak, tiplovi, mrežica i, iznad svega, vreme montaže, dok se kod prskanja sve to svodi na jedan zahvat. Krov od sto kvadrata sa pločama traži nekoliko dana rada, isti krov penom se završi za jedan. Uz to treba gledati i vek trajanja, pošto izolacija koja se slegne traži ponovno ulaganje kroz petnaestak godina. Kada se saberu materijal, rad, trajnost i efekat, razlika u ukupnom trošku postaje znatno manja nego što deluje na prvi pogled.
Poštena slika traži i drugu stranu. Stiropor na fasadi sa ravnim površinama i velikom kvadraturom ostaje vrlo racionalan izbor, naročito kada se radi kompletan fasadni sistem sa završnim slojem. Mineralna vuna je logična tamo gde su protivpožarni zahtevi strogi i gde se traži visoka zvučna zaštita između stanova. Pena pokazuje najveću prednost na nepravilnim površinama, u krovovima, u prostorima sa mnogo instalacija i svuda gde je zaptivenost ključna. Dobar izvođač će vam reći i kada mu posao nije potreban.
Nekoliko provera pre potpisivanja menja ishod. Tražite da u ponudi stoje vrsta pene, gustina, proizvođač i predviđena debljina u centimetrima. Pitajte kako se rešava provetravanje konstrukcije i šta se radi sa starom izolacijom. Proverite da li izvođač izlazi na uvid pre ponude i da li objašnjava zašto predlaže baš to rešenje. Loša iskustva gotovo uvek potiču iz tri izvora, iz pogrešno izabrane vrste materijala, iz premalog sloja i iz nanošenja na vlažnu podlogu. Sve tri stvari se otkriju jednim razgovorom pre početka radova.
Ne postoji materijal koji je najbolji za sve, postoji onaj koji odgovara konkretnoj konstrukciji. Posle uvida dajemo predlog u kome stoji šta se radi, kojim materijalom, u kojoj debljini i zašto. Radimo na kućama, krovovima, tavanima, halama, magacinima, garažama, radionicama, štalama i poslovnim objektima, u Beogradu i okolini, uz izlaske širom Srbije. Ponuda sadrži sve stavke, a termin se dogovara prema vašem rasporedu. Za porodične objekte posao se najčešće završava u jednom danu.
