Vlaga u kući retko dolazi spolja onako kako ljudi zamišljaju. Mnogo češće nastaje unutra, od običnog života u prostoru, a onda se skuplja tamo gde je konstrukcija najhladnija. Zato se prvo pojavljuju tamne fleke u uglovima, pa buđ iza ormara, pa kapi na donjoj strani krova. Vlasnici tada menjaju stolariju, kreče i provetravaju, a problem se vraća svake zime. Razlog je gotovo uvek isti, a to je odnos između temperature površine i količine vodene pare u vazduhu. U nastavku je objašnjeno kako taj mehanizam radi i zašto se kondenzacija u potkrovlju rešava izolacijom, a ne krečenjem.
Vazduh u prostoriji uvek sadrži određenu količinu vodene pare, a koliko je može zadržati zavisi od temperature. Topao vazduh nosi mnogo više vlage od hladnog. Kada takav topao i vlažan vazduh dodirne hladnu površinu, on se naglo ohladi i više ne može da zadrži svu paru, pa se višak izdvaja u obliku vode. Ta granična temperatura zove se tačka rose ili rosište. Brojka koja to najbolje objašnjava izgleda ovako. U prostoriji zagrejanoj na dvadeset stepeni sa vlažnošću vazduha od pedeset odsto, rosište je oko devet stepeni. To znači da će se na svakoj površini hladnijoj od devet stepeni pojaviti vlaga. Ako je vlažnost šezdeset odsto, rosište se penje na oko dvanaest stepeni, pa je dovoljan i osrednje hladan zid da počne da se rosi. Zato hladan zid i vlaga idu zajedno, a ključ rešenja je da temperatura unutrašnje površine bude viša od rosišta.
Uobičajena porodica u toku jednog dana u vazduh oslobodi nekoliko litara vode, a da toga uopšte nije svesna. Disanje i znojenje ukućana, kuvanje, tuširanje, sušenje veša u stanu, sobne biljke i pranje podova podižu vlažnost vazduha znatno iznad prijatnog nivoa. Ako se prostor slabo provetrava, ta vlaga nema kuda i završava na najhladnijoj površini u kući. Situacija se dodatno pogoršala zamenom stolarije. Stara drvena prozorska stolarija propuštala je vazduh kroz zaptivke i time nesvesno provetravala prostor. Nova PVC stolarija sa dobrim zaptivanjem je taj put zatvorila, ali je izolacija zidova i krova ostala nepromenjena. Rezultat je nova generacija problema u kojoj se vlaga i buđ u stanu pojavljuju baš posle ulaganja u prozore, što ljude s pravom zbunjuje.
Topao vazduh se diže, pa je najviša vlažnost i najviša temperatura uvek pod krovom. Sa druge strane, kosi krov je najtanji deo omotača i najviše izložen hladnoći, vetru i noćnom hlađenju. Kada se to spoji, dobija se najgori mogući scenario, jer se najvlažniji vazduh sreće sa najhladnijom površinom u objektu. Kod krovova pokrivenih limom problem je još izraženiji. Lim se noću brzo ohladi ispod temperature spoljnog vazduha, pa vlaga kondenzuje na njegovoj donjoj strani i kaplje na daščanu oplatu i tavanicu. Vlasnik tada misli da krov prokišnjava i traži majstora za pokrivač, iako sa pokrivačem sve može biti u redu. Upravo se zbog toga kondenzacija ispod limenog krova vrlo često pogrešno dijagnostikuje kao curenje.
Postoji nekoliko jednostavnih znakova koje svako može da prepozna. Prokišnjavanje se javlja za vreme kiše i posle nje, vlaga je koncentrisana na jednom mestu, širi se od jedne tačke i obično ostavlja rub sa žućkastim tragom. Voda se sliva u tankom mlazu, a mesto je uvek isto. Kondenzacija se javlja po hladnom i suvom vremenu, najčešće ujutru, ravnomerno je raspoređena po većoj površini i pojavljuje se u vidu sitnih kapi ili vlažne magline. Prati je karakterističan miris ustajalosti i pojava crnih tačkica buđi u uglovima i oko rogova. Ako se vlaga pojavljuje po mraznim danima kada uopšte nema padavina, gotovo sigurno je reč o kondenzaciji, a ne o oštećenom pokrivaču.
Toplotni most je mesto na kojem toplota napušta objekat brže nego kroz okolnu konstrukciju. To su betonski serklaži, nadvratnici, spojevi zida i ploče, konzolne terase, kutije za roletne i svi uglovi u kojima je spoljna površina veća od unutrašnje. Na tim mestima je unutrašnja površina uvek nekoliko stepeni hladnija od ostatka zida. Pošto je površina hladnija, tu se prvo dostiže rosište i tu se prvo pojavljuje vlaga. Zato buđ gotovo uvek kreće iz uglova prostorije, iza garderobera i oko prozorskih špaletni, dakle tamo gde je i strujanje vazduha slabo. Uklanjanje toplotnih mostova je jedini način da se ta mesta trajno zagreju, jer nikakvo krečenje ne menja temperaturu površine.
Buđ se razvija kada je relativna vlažnost na samoj površini duže vreme iznad osamdeset odsto, a temperatura u opsegu koji vlada u svakom domu. Njoj nije potrebna slobodna voda, dovoljna joj je stalno vlažna površina, pa se zato javlja i tamo gde ništa vidljivo ne curi. Spore se šire vazduhom i talože po celom stanu. Zdravstvene posledice su ozbiljnije nego što se obično misli. Dugotrajno izlaganje sporama buđi povezuje se sa nadražajem disajnih puteva, pogoršanjem astme i alergijskim reakcijama, a najosetljiviji su mala deca i starije osobe. Uz to, stalna vlaga uništava malter, drvenu konstrukciju krova i podnu oblogu, pa sanacija vlage u kući vremenom postaje sve skuplja što se duže odlaže.
Ovo je detalj koji većina vlasnika ne zna. Ako se između rogova postavi mineralna vuna, a ne postoji uredno izveden sloj koji zaustavlja prodor vodene pare iz prostorije, para prolazi kroz izolaciju i kondenzuje se u njoj ili na hladnoj strani. Vuna tada upija vodu, njena izolaciona sposobnost pada, a krovna konstrukcija ostaje stalno vlažna. Isto se dešava kada se izolacija postavi sa prekidima, oko instalacija, na spojevima i na mestima gde tabla nije dobro dosela. Kroz svaki takav procep vazduh nosi vlagu direktno na hladnu površinu. Zbog toga u praksi loše izvedena izolacija krova ume da napravi više štete nego da izolacije uopšte nema, jer se vlaga sada zadržava unutar konstrukcije gde je niko ne vidi.
Poliuretanska pena zatvorenih ćelija nanosi se u tečnom stanju i na licu mesta se širi, pa popunjava svaki oblik, ivicu i prodor. Nastaje kompaktan sloj bez spojeva i bez pukotina, što znači da nema mesta na kojem vlažan vazduh može da dopre do hladne podloge. Time nestaje osnovni uslov za nastanak kondenzacije. Drugi deo rešenja je temperatura. Pošto je pena vrlo dobar izolator, unutrašnja površina se zagreje i ostaje znatno iznad rosišta čak i po velikoj hladnoći. Kada je površina toplija od tačke rose, vodena para prosto ostaje u vazduhu i izlazi provetravanjem umesto da se taloži po plafonu. Uz to, pena zatvorenih ćelija sama po sebi vrlo slabo propušta vodenu paru, pa u većini slučajeva preuzima i ulogu zaštite konstrukcije od prodora vlage.
Klasične izolacione ploče se seku i lepe, pa se na svakom spoju, uglu i prodoru instalacija stvara linija kroz koju beži toplota. Mašinski nanet sloj pene taj problem nema, jer se materijal nanosi kontinuirano preko cele površine i prelazi preko serklaža, nadvratnika i neravnina bez prekida. Zbog toga se ovakvo rešenje često bira i onda kada geometrija objekta nije pravilna, kod starijih kuća sa neravnim zidovima, kod potkrovlja sa složenim krovnim ravnima i kod objekata gde je pristup otežan. Praktična posledica je da nestaju hladne tačke na kojima se pojavljivala buđ, pa rešavanje problema vlage u potkrovlju postaje trajno, a ne sezonsko.
Mora, i to je najvažnija napomena za svakog vlasnika. Izolacija podiže temperaturu površina i uklanja mesta na kojima se vlaga taložila, ali ne uklanja vlagu koja u prostoru nastaje kuvanjem, tuširanjem i disanjem. Ako se ta vlaga ne izbaci napolje, vlažnost vazduha će rasti i u savršeno izolovanom objektu. Najefikasnije je kratko i intenzivno provetravanje, dakle širom otvoren prozor u trajanju od nekoliko minuta, po nekoliko puta dnevno. Takvo provetravanje izbacuje vlažan vazduh, a ne stigne da ohladi zidove i nameštaj. Suprotno tome, prozor odškrinut na kip po ceo dan hladi špaletnu i okolni zid, a vlagu izbacuje vrlo slabo, pa se buđ često pojavljuje baš oko takvog prozora.
Pre bilo kakvog rada potrebno je utvrditi da li postoji i prodor vode spolja, jer se izolacija ne postavlja preko aktivnog curenja. Proverava se stanje pokrivača, oluka, opšivki i dimnjaka, kao i da li je drvena konstrukcija negde već zahvaćena trulежom. Podloga mora biti suva, čvrsta i očišćena od prašine i masnoća, jer prianjanje zavisi upravo od toga. Kod objekata u kojima je vlaga dugo bila prisutna, potrebno je prvo osušiti prostor i sanirati zahvaćena mesta, pa tek onda raditi izolaciju. Ovo se često preskače zbog žurbe, a upravo taj korak određuje da li će rešenje trajati godinama ili će se problem vratiti. Ozbiljan pristup podrazumeva izlazak na teren i procenu stanja konstrukcije pre nego što se uopšte priča o debljini sloja.
Prvo se menja osećaj u prostoru. Nestaje hladan vazduh koji se spušta sa plafona i nestaje razlika između temperature vazduha i temperature zidova, pa prostor deluje toplije i pri istoj temperaturi na termostatu. To je i razlog zašto se posle izolacije grejanje obično spusti za koji stepen, a komfor ostane isti. Drugo, prestaje propadanje konstrukcije. Suva drvena građa krova, suv malter i suv zid znače da nema truljenja, ljuštenja i ponovnog krečenja svake godine. Treće, smanjuju se računi, jer se gubitak toplote kroz krov kod neizolovanih objekata meri desetinama procenata ukupne potrošnje. Na kraju, najveća korist je najmanje vidljiva, a to je zdrav vazduh u prostoru u kojem se svakodnevno spava i boravi.
