Kada se na zidu pojavi mokra zona, prva pomisao je da negde prokišnjava ili da voda ulazi iz zemlje. Kod velikog broja objekata izvor je potpuno drugačiji, pošto se vlaga ne doprema spolja nego nastaje unutra, iz vazduha. Takva pojava se naziva kondenzaciona vlaga i prepoznaje se po tome što se javlja sezonski, uglavnom u hladnom delu godine, i to na određenim mestima. Dok se ne razdvoji o čemu se radi, svaka sanacija je promašaj, pošto se leči posledica, a uzrok ostaje netaknut.
Vazduh u prostoriji nosi vodenu paru, a koliko je može poneti zavisi od njegove temperature. Topao vazduh prima mnogo pare, hladan znatno manje, pa kada topao vazduh dodirne hladnu površinu, višak pare se izdvaja u obliku kapljica. Ista stvar se dešava na čaši sa hladnim pićem tokom leta. U kući tu ulogu preuzimaju neizolovan zid, ugao prostorije, betonska greda ili špaletna oko prozora. Mesto gde se to desi naziva se tačkom rose, i ono se nalazi tačno tamo gde je površina najhladnija.
Količina pare koju proizvodi jedno domaćinstvo iznenađuje. Kuvanje, tuširanje, pranje i sušenje veša, pa i samo disanje ukućana, u prostor oslobađaju više litara vode dnevno. Dok je kuća bila propusna, sa starom stolarijom i procepima, ta vlaga je sama odlazila napolje. Posle zamene prozora objekat postaje zaptiven, a izlaz nestaje. Zbog toga se kondenzacija vrlo često pojavi baš nakon ulaganja u novu stolariju, kada ljudi očekuju suprotno. Rešenje nije u vraćanju procepa, nego u izolaciji i u provetravanju.
Obrazac je gotovo uvek isti. Uglovi spoljnih zidova, zona iza ormara i kreveta, špaletne oko prozora, prelaz zida u plafon, površine iza nameštaja uz spoljni zid i prostor oko betonskih greda i stubova. Sve to su mesta sa pojačanim odvođenjem toplote, poznata kao toplotni mostovi. Tamo je površina najhladnija, pa se tu prvo javljaju tamne mrlje, a kasnije i crne tačke buđi. Kod zgrada je čest i prelaz ka negrejanom stepeništu ili ka garaži, gde se razlika temperatura meri u više stepeni.
Svake jeseni ista priča, zid se okreči, do februara se mrlje vrate. Boja menja izgled, a ne temperaturu površine, pa uslovi za kondenzaciju ostaju isti. Premazi protiv buđi uklanjaju ono što je naraslo, bez uticaja na uzrok rasta. Pokušaj da se mesto zatvori plastificiranim slojem najčešće pogorša stvar, pošto vlaga tada ostaje zarobljena u zidu. Jedini pristup koji daje trajan rezultat je podizanje temperature unutrašnje površine iznad tačke rose, a to se postiže izolacijom.
Prskani sloj menja upravo onaj parametar koji odlučuje. Zid koji je bio hladan postaje topao sa unutrašnje strane, pa para više nema gde da se izdvoji. Pena se nanosi bez spojeva, popunjava uglove i prelaze i zatvara mesta na kojima su toplotni mostovi nastajali. Kod primene sa spoljne strane dobija se najbolji rezultat, pošto se cela konstrukcija dovodi u toplu zonu. Kada spoljna primena nije izvodljiva, radi se iznutra, uz pažljiv izbor materijala, pošto se tada menja ponašanje pare u zidu.
Negrejane prostorije imaju svoja pravila. U garaži se vlaga unosi mokrim automobilom, snegom i solju, pa se u zatvorenom prostoru kondenzuje na hladnoj betonskoj ploči i na zidovima. Rezultat su rđa na alatu, buđ po uglovima i kapi koje padaju sa plafona. Izolacija plafona garaže pomaže dvostruko, pošto štiti i prostoriju iznad, koja je najčešće stambena i u kojoj je pod stalno hladan. Uz toplotni efekat, pena otvorenih ćelija donosi i zvučnu zaštitu garaže, pa se smanjuje buka od vrata, motora i kretanja vozila.
Izolacija podiže temperaturu površina, a vlaga i dalje nastaje i mora negde da ode. Redovno provetravanje, kratko i intenzivno, iznosi više vlage iz prostora nego sat vremena odškrinutog prozora. Nekoliko minuta sa širom otvorenim krilima, dva do tri puta dnevno, menja sliku u celoj kući. Kuhinja i kupatilo traže posebnu pažnju, uz ispravnu ventilaciju i odvod pare. U prostorijama gde se suši veš poželjno je obezbediti odvod vazduha ili korišćenje odvlaživača. Izolacija i provetravanje zajedno daju trajan rezultat, dok jedno bez drugog ostaje polovično.
Crne tačke na zidu nisu samo ružne. Spore se raznose vazduhom i u zatvorenom prostoru dospevaju u disajne puteve, što najviše pogađa decu, starije osobe i svakoga sa alergijom ili osetljivim disajnim sistemom. Uz to, trajno vlažan zid gubi izolaciona svojstva, pa se gubici energije povećavaju, a objekat postaje sve teže zagrejati. Vlaga razara i malter i boju, a kod drvenih elemenata vodi u propadanje. Problem zato ne treba odlagati do sledeće sezone.
Postupak počinje utvrđivanjem izvora. Proverava se da li je vlaga kapilarna, da li ulazi kroz krov ili fasadu ili nastaje kondenzacijom, pošto se te tri pojave različito rešavaju. Kod kondenzacije se zatim određuju mesta sa najhladnijom površinom i planira se izolacija, iznutra ili spolja, prema mogućnostima objekta. Pre nanošenja se podloga osuši i očisti, a postojeća buđ se tretira. Posle radova se dogovara i režim provetravanja, kako se ciklus ne bi ponovo pokrenuo.
Najbolji trenutak je pre nego što mrlje pređu u buđ, čim se primeti da se u uglovima zadržava vlaga ili da se prozori maglе i kada su zatvoreni. Pregled traje kratko, a na osnovu njega dobijate jasan predlog i cenu. Izlazimo na stambene objekte, zgrade, garaže, podrume i poslovne prostore, u Beogradu i okolini, uz rad širom Srbije. Posle sanacije ista mesta prestaju da se vlaže, a prostor prestaje da miriše na vlagu, što je obično prvo što ukućani primete.
