Poliurea je dvokomponentni materijal koji se nanosi posebnom mašinom, pod visokim pritiskom i na povišenoj temperaturi. Čim dve komponente dodirnu površinu, reakcija kreće, a sloj se vezuje za nekoliko sekundi, pa se dobija gumolika membrana bez ijednog spoja. Klasične hidroizolacione trake imaju preklope, a svaki preklop je mesto gde voda jednog dana pronađe put. Kod prskanog sloja takvih mesta nema, pošto se nanosi u jednom potezu, preko svih prelaza, uglova, slivnika i prodora. Upravo zbog toga se poliurea koristi tamo gde greška nije dozvoljena.
Rad počinje pripremom, ne prskanjem. Podloga se čisti, brusi, popravljaju se pukotine i nanosi se prajmer koji obezbeđuje prianjanje. Posle toga mašina nanosi materijal u sloju koji se najčešće kreće oko nekoliko milimetara, u zavisnosti od namene. Reakcija je izuzetno brza, pa se površina može gaziti vrlo kratko nakon nanošenja, a puna upotreba dolazi već sledećeg dana. Ta brzina je često presudna kod objekata u radu, gde se prekid proizvodnje ili zatvaranje prostora mere u novcu.
Beton radi. Širi se na toploti, skuplja na hladnoći, sleže se i puca. Kruti premaz prati tu promenu samo do granice, pa na mestu pukotine popusti, dok poliurea ima vrlo veliku sposobnost izduženja i prati pomeranje podloge bez kidanja. Zahvaljujući tome ona premošćava sitne pukotine koje nastaju tokom godina i zadržava nepropusnost. Kod objekata izloženih velikim temperaturnim razlikama, poput ravnih krovova i terasa, ta osobina odlučuje koliko dugo će izolacija trajati.
Spisak je širok i stalno se širi. Ravni krovovi i terase, gde se traži potpuna nepropusnost bez preklopa. Bazeni, rezervoari i tankvane, gde sloj mora da izdrži stalan kontakt sa vodom. Podrumi i temelji, kod hidroizolovanja kuće sa spoljne i unutrašnje strane. Podovi u halama, radionicama i garažama, gde se uz vodonepropusnost traži i otpornost na habanje. Uz to dolaze mostovi, kanali, silosi, prehrambeni pogoni i sve površine koje trpe i vlagu i mehaničko opterećenje. Materijal se nanosi i na beton i na metal i na drvo, uz odgovarajuću pripremu.
Ravni krov je najčešći izvor prokišnjavanja u našim uslovima. Slojevi se vremenom razdvoje na preklopima, voda uđe ispod i putuje daleko od mesta ulaza, pa se izvor curenja teško pronalazi. Prskani sloj zatvara celu površinu u jednom potezu i obavija sve prodore, od odvoda do nosača klima jedinica. Posle nanošenja se postavlja završni premaz, koji štiti materijal od sunčevog zračenja i daje željenu boju. Kod terasa iznad stambenog prostora takav sistem rešava i curenje i pripremu podloge za završnu oblogu.
Vlaga koja ulazi kroz temelj i kroz podrumske zidove pravi štetu koja se vidi mnogo iznad nivoa tla. Maltere i boje počne da ljušti, javlja se miris, a na zidovima se pojavljuju tamne zone i so. Kod novogradnje se prskani sloj nanosi na spoljnu stranu zida pre zatrpavanja, čime se dobija potpuna zaštita bez spojeva. Kod postojećih objekata rešenje zavisi od toga da li je moguć iskop, pa se radi spolja ili se primenjuju unutrašnji sistemi. Pregledom se utvrđuje odakle vlaga zaista dolazi, pošto se u praksi često brka kapilarna vlaga sa kondenzacijom.
Dva materijala rade različite poslove i zajedno daju kompletan sistem. Pena preuzima toplotnu zaštitu, poliurea preuzima vodu i mehaničko opterećenje. Kod ravnih krovova se najčešće prvo nanosi pena zatvorenih ćelija, koja ujedno pravi i pad ka slivnicima tamo gde je to potrebno, pa se preko nje prska poliurea kao završni nepropusni sloj. Dobija se krov bez spojeva, sa izolacijom i hidroizolacijom u jednom zahvatu, bez slojeva koji mogu da se razdvoje. Ukupna debljina ostaje mala, a masa koja opterećuje konstrukciju je zanemarljiva.
Obračun se radi po kvadratu, a na iznos utiče nekoliko stavki. Debljina sloja, stanje i vrsta podloge, obim pripreme, broj prodora i detalja, kao i potreba za završnim premazom. Priprema ume da bude veći deo posla od samog prskanja, naročito kod starih betonskih površina koje traže brušenje i popravke. Velike i pravilne površine izlaze povoljnije po kvadratu, dok male terase sa mnogo detalja traže više vremena. Ponuda se daje posle uvida i sadrži sve stavke, bez naknadnog dodavanja.
Najbolji materijal ne pomaže ako se nanese na pogrešno pripremljenu površinu. Beton mora biti dovoljno suv i čvrst, bez prašine, masnoće i labavih delova, a vlažnost se proverava pre početka. Oštećenja se saniraju, uglovi se zaobljavaju, a prodori se posebno obrađuju. Prajmer se bira prema podlozi i nanosi se u propisanoj količini. Taj deo posla se ne skraćuje, pošto se sve kasnije greške pojavljuju upravo na mestima gde je priprema bila površna.
Za prosečnu terasu ili krov manje površine posao se završava u jednom do dva dana, uključujući pripremu i sušenje prajmera. Sloj je u punoj funkciji vrlo brzo, pa objekat ne ostaje dugo van upotrebe. Uz pravilno izveden sistem i uz zaštitu od sunčevog zračenja, vek trajanja se meri u decenijama, bez održavanja osim povremenog čišćenja. Kod površina sa jakim mehaničkim opterećenjem predviđa se obnavljanje završnog sloja, što je znatno manji zahvat od ponovne izrade izolacije.
Za procenu nam je potrebno nekoliko podataka. Vrsta i površina objekta, materijal podloge, da li postoji stara izolacija i kakvo je trenutno stanje, uz fotografije koje mnogo pomažu. Posle izlaska na teren dajemo ponudu sa cenom po kvadratu, opisom sistema i rokom izvođenja. Radimo na stambenim, poslovnim i industrijskim objektima, u Beogradu i okolini, uz izlaske širom Srbije. Termin se dogovara prema vremenskim uslovima, pošto se prskanje ne izvodi po kiši ni na mokroj podlozi.
